Biblija

 

Evanđelja

 

Evanđelje po Mateju

 

21. poglavlje

 

 

1   A kada su se približili Jeruzalemu i došli do Betfage pri Maslinskoj gori, odasla Isus dvojicu učenika,

2   rekavši im: “Pođite u selo pred vama i odmah ćete naći privezanu magaricu i s njom magare: odriješite ih i dovedite k meni.

3   Ako vam itko što veli, reći ćete: ‘Gospodinu trebaju’, i on će ih odmah poslati.”

4   Sve se to zbilo da se ispuni ono što je rečeno po proroku:

5   “Recite Kćeri sionskoj: ‘Evo kralj tvoj dolazi k tebi; krotak i jaše na magarcu, na magaretu, mladunčetu magaričinu.’ ”

6   I odoše učenici te učiniše kao što im je Isus naredio.

7   I dovedoše magaricu i magare, staviše na njih svoje halje i posjedoše njega na nj.

8   I veliki dio mnoštva prostirao je svoje halje po putu, a drugi su rezali grane sa stabala i prostirali ih putem.

9   Mnoštvo onih koji su išli pred njim i oni koji su ga slijedili, klicahu: “Hosana Sinu Davidovu: blagoslovljen onaj koji dolazi u ime Gospodinovo; hosana u visinama!”

10   A kada je ušao u Jeruzalem, uskomeša se sav grad govoreći: “Tko je taj?”

11   A mnoštvo reče: “To je Isus, prorok iz Nazareta galilejskoga.”

12   I ode Isus u Hram Božji te izagna sve one koji prodavahu i kupovahu u Hramu, i isprevrta mjenjačima novca stolove i sjedala onima koji prodavahu golubove.

13   I reče im: “Pisano je: ‘Dom će se moj zvati Dom molitve, a vi ste od njega načinili špilju razbojničku.’ ”

14   I priđoše mu u Hramu slijepi i hromi i on ih ozdravi.

15   A kada svećenički glavari i pismoznanci vidješe čudesa koja je učinio, i djecu koja viču Hramom i govore: “Hosana Sinu Davidovu”, razgnjeviše se

16   i rekoše mu: “Čuješ li što ovi govore?” I reče im Isus: “Da; zar nikada niste čitali: ‘Iz usta djece i dojenčadi sebi si pripravio savršenu hvalu’?”

17   I ostavi ih te ode iz grada u Betaniju i ondje prenoći.

18   A kada se izjutra vraćao u grad, ogladnje.

19   Ugledavši smokvu kraj puta, priđe joj; ali ne nađe na njoj ništa osim lišća pa joj reče: “Nikada više ne raslo ploda na tebi, odsada i dovijeka.” I odmah usahnu smokva.

20   Kada učenici to vidješe, začudiše se: “Kako je smokva odmah usahla!”

21   A Isus im reče: “Zaista, kažem vam: Ako imate vjeru i ne sumnjate, činit ćete ne samo ovo što je učinjeno smokvi, nego i ako ovoj gori reknete: ‘Pomakni se i baci se u more!’, dogodit će se.

22   I sve što god vjerujući zaištete u molitvi, primit ćete.”

23   A kada je došao u Hram, pristupiše mu dok je poučavao svećenički glavari i narodne starješine te rekoše: “Kojom vlašću to činiš? i tko ti je dao tu vlast?”

24   I odgovori Isus i reče im: “I ja ću vas jedno upitati. Ako mi to kažete i ja ću vama reći kojom vlašću to činim.

25   Krštenje Ivanovo, odakle bijaše? Od Neba ili od ljudi?” I umovahu oni međusobno govoreći: “Ako velimo ‘od Neba’, reći će nam: ‘Zašto mu onda niste povjerovali?’

26   Ako velimo ‘od ljudi’, strah nas je naroda, jer svi Ivana smatraju prorokom.”

27   I odgovoriše oni Isusu i rekoše: “Ne znamo.” I reče on njima: “Ni ja vama neću reći kojom vlašću to činim.”

28   “A što mislite vi? Neki je čovjek imao dva sina; i dođe prvome i reče: ‘Sine, idi danas raditi u moj vinograd.’

29   On mu odgovori i reče: ‘Neću’; no poslije se pokaje i ode.

30   I dođe on drugome i reče mu isto tako, a on odgovori: ‘Ja idem, gospodine’; i ne ode.

31   Koji je od te dvojice izvršio očevu volju?” Rekoše mu: “Prvi.” Reče im Isus: “Zaista, kažem vam: Carinici i bludnice idu pred vama u kraljevstvo Božje.

32   Jer došao je k vama Ivan putem pravednosti i vi mu ne povjerovaste, ali carinici i bludnice mu povjerovaše; a vi, kada to vidjeste, ni kasnije se ne pokajaste da biste mu povjerovali.

33   “Drugu usporedbu čujte: Bijaše neki domaćin koji je posadio vinograd, ogradio ga ogradom, iskopao u njemu tijesak, sagradio kulu i predao ga u najam vinogradarima te otputovao u daleku zemlju.

34   Kada je prispjelo doba plodova, posla on svoje sluge vinogradarima da prime njegove plodove.

35   I pograbiše vinogradari njegove sluge pa jednoga istukoše, drugoga ubiše, a jednoga kamenovaše.

36   Ponovno posla on druge sluge, brojnije od prvih, ali oni i s njima postupiše jednako.

37   Na posljetku posla k njima svoga sina, rekavši: ‘Poštovat će moga sina.’

38   Ali kada vinogradari ugledaše sina, rekoše međusobno: ‘Ovo je baštinik; dođite, ubijmo ga i otmimo njegovu baštinu.’

39   I pograbiše ga, izbaciše iz vinograda i ubiše.

40   Kada, dakle, gospodar vinograda dođe, što će učiniti tim vinogradarima?”

41   Rekoše mu: “Nesmiljeno će pogubiti te zločince i vinograd iznajmiti drugim vinogradarima, koji će mu davati plodove u svoje vrijeme.”

42   Reče im Isus: “Zar nikada niste u Pismima čitali: ‘Kamen koji odbaciše graditelji, postade glavni kamen ugaoni: Gospodinovo je to djelo, divno čudo u očima našim’?

43   Zbog toga će se, kažem vam, oduzeti od vas kraljevstvo Božje i predati narodu koji donosi njegove plodove.

44   I tko padne na taj kamen, smrskat će se, a onoga na koga on padne, u prah će satrti.”

45   Kada svećenički glavari i farizeji čuše te njegove usporedbe, uvidješe da o njima govori.

46   Ali kada pokušaše staviti ruke na nj, uplašiše se mnoštva, jer ga je ono smatralo prorokom.

 

^