Biblija

 

Evanđelja

 

Evanđelje po Luki

 

7. poglavlje

 

 

1   Kada je dovršio sve te svoje govore narodu koji ga je slušao, uđe on u Kapernaum.

2   A nekome stotniku bijaše bolestan sluga, samo što nije umro, a bijaše mu vrlo drag.

3   Kada je čuo za Isusa, posla on k njemu židovske starješine, zamolivši ga da dođe i ozdravi mu slugu.

4   Kada oni dođoše k Isusu, usrdno ga zamoliše, rekavši da je dostojan taj da mu to učini:

5   “Jer voli naš narod, i sinagogu nam je sagradio.”

6   Tada Isus pođe s njima. I kada već bijaše nedaleko od te kuće, posla mu stotnik prijatelje, poručivši mu: “Gospodine, ne muči se; jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov.

7   Zato se i nisam smatrao dostojnim doći k tebi: nego samo reci riječ i ozdravit će sluga moj.

8   Jer i ja sam čovjek pod vlašću; imam pod sobom vojnike pa velim jednomu: ‘Idi’, i on ode, i drugomu: ‘Dođi’, i on dođe, i svome sluzi: ‘Učini to’, i on to učini.”

9   Kada je Isus to čuo, zadivi mu se, okrenu se mnoštvu koje ga je slijedilo i reče: “Kažem vam: Ni u Izraelu ne nađoh tako veliku vjeru.”

10   A kada se poslanici vratiše kući, slugu koji bijaše bolestan nađoše zdravoga.

11   Sutradan se Isus uputi u grad zvani Nain; i pođoše s njim mnogi od njegovih učenika i mnogo naroda.

12   A kada se približio vratima grada, gle, upravo su iznosili mrtvaca, jedinoga sina svoje majke; a ona bijaše udovica: i bijaše s njom mnogo naroda iz grada.

13   Kada je Gospodin ugleda, sažali se na nju i reče joj: “Ne plači.”

14   I pristupi te se dotakne nosila; a oni koji su ga nosili stadoše. I reče: “Mladiću, tebi govorim: Ustani!”

15   I uspravi se taj koji bijaše mrtav i poče govoriti. I preda ga on njegovoj majci.

16   I sve ih obuze strah te slavljahu Boga govoreći: “Prorok veliki ustao je među nama” i: “Pohodi Bog narod svoj.”

17   I proširi se taj glas o njemu po svoj Judeji i po svoj okolici.

18   I dojaviše Ivanu njegovi učenici o svemu tome.

19   I dozva Ivan k sebi dvojicu svojih učenika te ih posla k Isusu, rekavši: “Jesi li ti onaj koji ima doći ili da čekamo drugoga?”

20   Došavši k njemu, ti ljudi rekoše: “Ivan Krstitelj nas je poslao k tebi, rekavši: ‘Jesi li ti onaj koji ima doći ili da čekamo drugoga?’ ”

21   A upravo u taj sat ozdravio je mnoge od njihovih slabosti i muka, i od zlih duhova, a mnogima koji bijahu slijepi podario je vid.

22   Odgovarajući im, Isus reče: “Idite i javite Ivanu što ste vidjeli i čuli: da slijepi gledaju, hromi hodaju, gubave se čisti, gluhi čuju, mrtve se podiže, siromašnima se propovijeda evanđelje;

23   i blagoslovljen je tko god se ne sablazni zbog mene.”

24   Kada su Ivanovi glasnici otišli, poče on govoriti mnoštvu o Ivanu: “Što ste izišli gledati u pustaru? Trsku koju vjetar njiše?

25   Ili, što ste izišli vidjeti? Čovjeka odjevena u mekane halje? Eno, oni u sjajnoj opravi što žive u raskoši po kraljevskim su dvorima.

26   Pa što ste izišli vidjeti? Proroka? Jest, kažem vam, i više negoli proroka.

27   On je onaj o kome je pisano: ‘Evo, ja šaljem svoga glasnika pred licem tvojim, koji će pripraviti put tvoj pred tobom.’

28   Jer, kažem vam: Među rođenima od žena nitko nije veći prorok od Ivana Krstitelja, ali i onaj koji je najmanji u kraljevstvu Božjem veći je od njega.”

29   Sav narod koji ga je slušao, i carinici, priznade pravednost Božju krstivši se Ivanovim krštenjem.

30   No farizeji i zakonoznanci odbaciše naum Božji za njih ne htjevši da ih on krsti.

31   I reče Gospodin: “S čime, dakle, da usporedim ljude ovoga naraštaja? i kome su slični?

32   Slični su djeci koja sjede na trgu i dovikuju jedno drugome: ‘Zasvirasmo vam u frulu i ne zaplesaste, zapjevasmo vam tužaljku i ne zaplakaste.’

33   Jer došao je Ivan Krstitelj; nije kruha jeo ni vina pio, a govorite: ‘Zloduha ima.’

34   Došao je Sin čovječji; on jede i pije, a govorite: ‘Gle izjelice i vinopije, prijatelja carinikâ i grešnikâ.’

35   Ali opravdala se mudrost svom djecom svojom.”

36   I pozva ga jedan od farizeja da jede kod njega. I uđe on u kuću farizejevu te sjede za jelo.

37   I gle, kada neka žena iz grada, koja bijaše grešnica, dozna da je Isus za jelom u farizejevoj kući, donese alabastrenu posudicu pomasti.

38   I stade ona odostraga kod njegovih nogu plačući i poče mu suzama ispirati noge: kosom svoje glave ih je otirala, ljubila mu stopala i mazala ih pomašću.

39   A kada to vidje farizej koji ga bijaše pozvao, reče on u sebi: “Kada bi ovaj bio prorok, znao bi tko je i kakva je žena ta koja ga se dotiče: da je grešnica.”

40   I odgovori Isus i reče mu: “Šimune, imam ti nešto reći.” On reče: “Učitelju, reci.”

41   “Bijaše neki vjerovnik koji imaše dva dužnika: jedan mu je dugovao pet stotina denara, a drugi pedeset.

42   Budući da nisu imali odakle vratiti, on im obojici oprosti. Reci mi, dakle, koji će ga od njih više ljubiti?”

43   Odgovori Šimun i reče: “Pretpostavljam da onaj kojemu je više oprostio.” A on mu reče: “Ispravno si prosudio.”

44   I okrene se on ženi te reče Šimunu: “Vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoju kuću; ti mi ni vodu za noge nisi dao, a ona mi je suzama noge isprala i kosom svoje glave ih je otrla.

45   Poljubac mi nisi dao, a ona mi, otkako sam ušao, ne prestaje noge ljubiti.

46   Uljem mi glavu nisi pomazao, a ona mi je pomašću noge pomazala.

47   Stoga su joj, kažem ti, oprošteni mnogi grijesi, jer je mnogo ljubila: a kome se malo oprašta, malo ljubi.”

48   I reče joj: “Oprošteni su tvoji grijesi.”

49   I počeše sustolnici među sobom govoriti: “Tko je ovaj da i grijehe oprašta?”

50   I reče on ženi: “Vjera te tvoja spasila; idi u miru.”

 

^