24. poglavlje
1 A prvoga dana u tjednu, vrlo rano izjutra, dođoše one do grobnice donijevši miomirise što ih bijahu pripravile, i neki drugi s njima.
2 I nađoše kamen otkotrljan od grobnice.
3 I uđoše, ali ne nađoše tijelo Gospodina Isusa.
4 I dok su bile silno zbunjene zbog toga, gle, stadoše kraj njih dva muškarca u blistavoj odjeći.
5 I dok su one, prestrašene, oborile lica k zemlji, oni im rekoše: “Zašto tražite živoga među mrtvima?
6 Nije ovdje, nego je uskrsnuo. Sjetite se kako vam je govorio dok je još bio u Galileji,
7 rekavši: ‘Sin čovječji treba biti predan u ruke grešnih ljudi, i biti razapet, i treći dan uskrsnuti.’ ”
8 I prisjetiše se njegovih riječi
9 te se vratiše od grobnice i dojaviše sve to Jedanaestorici i svima ostalima.
10 Bijaše to Marija Magdalena, i Ivana, i Marija, majka Jakovljeva, i ostale koje bijahu s njima, koje su o tome govorile apostolima.
11 Ali ovima su se te riječi učinile kao naklapanje i ne povjerovaše im.
12 Tada ustade Petar i otrča do grobnice. Sagnuvši se u nju, ugleda povoje gdje leže zasebno; i ode čudeći se u sebi tome što se zbilo.
13 I gle, dvojica od njih istoga su dana putovala u selo koje se zove Emaus, koje bijaše šezdesetak stadija od Jeruzalema.
14 I razgovarahu međusobno o svemu što se bilo dogodilo.
15 I dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se sâm Isus i pođe s njima.
16 Ali njihovim očima bî uskraćeno prepoznati ga.
17 I reče im on: “Što to putem međusobno razgovarate, i zašto ste žalosni?”
18 Odgovarajući mu, jedan od njih, čije ime bijaše Kleofa, reče: “Zar si ti samo stranac u Jeruzalemu pa nisi saznao to što se u njemu dogodilo ovih dana?”
19 I reče im on: “Što to?” I rekoše mu: “Ono s Isusom Nazarećaninom, koji bijaše prorok silan u djelu i riječi pred Bogom i svim narodom;
20 i kako su ga svećenički glavari i naši upravitelji predali da bude osuđen na smrt i razapeli ga.
21 A mi smo se nadali da je on onaj koji je trebao otkupiti Izraela. Osim svega toga, danas je već treći dan otkako se to dogodilo.
22 A i neke od naših žena nas zbuniše: vrlo rano su bile kod grobnice;
23 ali su, ne našavši njegovo tijelo, došle i rekle da su im se ukazali anđeli, koji rekoše da je on živ.
24 I otišli su neki od naših do grobnice i našli onako kako su žene rekle, ali njega nisu vidjeli.”
25 Tada im on reče: “O, bezumni i srca spora da vjerujete sve što su rekli proroci:
26 nije li Krist trebao to pretrpjeti i ući u svoju slavu?”
27 I, počevši od Mojsija i svih proroka, protumači im u svim Pismima ono što ima o njemu.
28 I približiše se selu kamo su išli, a on se napravi kao da će ići dalje.
29 No oni ga nagovarahu, rekavši: “Ostani s nama, jer je blizu večer i dan je na izmaku.” I uđe on da ostane s njima.
30 I dok bijaše s njima za stolom uze kruh, blagoslovi, razlomi i dade im ga.
31 I otvoriše im se oči i prepoznaše ga, a on iščezne od njih.
32 I rekoše jedan drugome: “Nije li gorjelo srce u nama dok nam je putem govorio i dok nam je razjašnjavao Pisma?”
33 Istoga trena se digoše; i vratiše se u Jeruzalem te nađoše okupljenu Jedanaestoricu i one koji bijahu s njima,
34 koji im rekoše: “Zaista je uskrsnuo Gospodin i ukazao se Šimunu.”
35 Nato oni ispripovjediše ono s puta i kako su ga prepoznali u lomljenju kruha.
36 I dok su oni govorili o tome, stade posred njih sâm Isus i reče im: “Mir vama.”
37 Užasnuti i prestrašeni, smatrahu da gledaju duha.
38 I reče im on: “Zašto ste uznemireni? i zašto se javljaju sumnje u vašim srcima?
39 Pogledajte ruke moje i noge, da sam to ja: opipajte me i pogledajte; jer duh nema tijelo ni kosti, kao što vidite mene da imam.”
40 I, rekavši to, pokaza im svoje ruke i noge.
41 I dok oni od radosti još nisu vjerovali, i čudili se, reče im on: “Imate li ovdje štogod za jelo?”
42 Oni mu pružiše komad pečene ribe i pčelinjeg saća.
43 I uze on to i pojede pred njima.
44 I reče im: “To su one riječi koje sam vam govorio dok sam još bio s vama, da se treba ispuniti sve ono što je u Mojsijevu zakonu, i u Prorocima, i u Psalmima, napisano o meni.”
45 Tada im otvori razum da razumiju Pisma,
46 i reče im: “Tako je zapisano da Krist treba trpjeti i trećega dana uskrsnuti od mrtvih;
47 i da će se u njegovo ime propovijedati pokajanje i oproštenje grijehâ među svim narodima, počevši od Jeruzalema.
48 Vi ste tome svjedoci.
49 I evo, ja šaljem na vas obećanje moga Oca; no ostanite u gradu Jeruzalemu dok se ne odjenete u silu odozgo.”
50 I izvede ih sve do Betanije, podigne ruke i blagoslovi ih.
51 I dok ih je blagoslivljao, rastade se od njih te bî uznesen na nebo.
52 A oni mu se pokloniše, i vratiše se u Jeruzalem s velikom radošću.
53 I bijahu neprestano u Hramu hvaleći i blagoslivljajući Boga. Amen.