Biblija

 

Evanđelja

 

Evanđelje po Luki

 

15. poglavlje

 

 

1   Tada mu se približavahu svi carinici i grešnici slušati ga.

2   A farizeji i pismoznanci mrmljahu, rekavši: “Ovaj prima grešnike i jede s njima.”

3   I ispripovijeda im on ovu usporedbu govoreći:

4   “Koji to čovjek od vas, ako ima sto ovaca i izgubi jednu od njih, ne ostavi onih devedeset i devet u pustari i ode za izgubljenom dok je ne nađe?

5   A kada je nađe, stavi je na svoja ramena radujući se.

6   Došavši kući, sazove svoje prijatelje i susjede, rekavši im: ‘Radujte se sa mnom, jer sam našao svoju ovcu koja bijaše izgubljena.’

7   Kažem vam, tako će u nebu biti veća radost zbog jednoga grešnika koji se kaje negoli zbog devedeset i devet pravednika koji ne trebaju pokajanje.

8   Ili, koja to žena, ako ima deset srebrnih novčića i izgubi jedan od njih, ne zapali svjetiljku, pomete kuću i pažljivo traži dok ga ne nađe?

9   A kada ga nađe, pozove svoje prijateljice i susjede, rekavši: ‘Radujte se sa mnom, jer sam našla novčić koji bijah izgubila.’

10   Tako je, kažem vam, radost pred anđelima Božjim zbog jednoga grešnika koji se kaje.”

11   I reče: “Neki čovjek imaše dva sina.

12   I reče mlađi od njih ocu: ‘Oče, daj mi dio imetka koji mi pripada.’ I razdijeli im on svoja sredstva za život.

13   Ne mnogo dana kasnije, mlađi sin skupi sve, otputova u daleku zemlju i protrati ondje svoj imetak živeći razvratnim životom.

14   A kada je sve potrošio, nastade silna glad u onoj zemlji pa on poče oskudijevati.

15   I ode te se pridruži jednom građaninu te zemlje, a on ga posla na svoja polja hraniti svinje.

16   I rado bi bio napunio svoj trbuh mahunama što su ih jele svinje, ali mu ih nitko nije davao.

17   A kada je došao k sebi, reče: ‘Koliki najamnici moga oca imaju obilje kruha, a ja umirem od gladi.

18   Ustat ću, otići svome ocu i reći mu: Oče, sagriješio sam protiv neba i pred tobom;

19   i nisam više dostojan zvati se tvojim sinom: učini me jednim od svojih najamnika.’

20   I ustade on i pođe svome ocu. No dok još bijaše daleko ugleda ga njegov otac, sažali se, potrča, pade mu oko vrata i poljubi ga.

21   I reče mu sin: ‘Oče, sagriješio sam protiv neba i pred tobom, i nisam više dostojan zvati se tvojim sinom.’

22   No otac reče svojim slugama: ‘Iznesite najbolju odjeću i odjenite ga; i stavite mu prsten na ruku i obuću na noge.

23   I dovedite ugojeno tele i zakoljite ga pa jedimo i veselimo se:

24   jer mi ovaj sin bijaše mrtav i oživje, izgubljen bijaše i nađen je.’ I počeše se veseliti.

25   A njegov stariji sin bijaše u polju. Kada se na povratku približio kući, začu on svirku i ples.

26   I dozva jednoga od slugu i raspita se što to znači.

27   Ovaj mu reče: ‘Došao ti je brat pa je tvoj otac zaklao ugojeno tele, zato što ga je živa i zdrava dočekao.’

28   I rasrdi se on i ne htjede ući. Stoga njegov otac iziđe i poče ga zaklinjati.

29   A on, odgovarajući, reče svome ocu: ‘Evo, tolike ti godine služim i nikada nisam prekršio tvoju zapovijed, no nikada mi ni jare nisi dao da se proveselim sa svojim prijateljima;

30   ali čim je došao taj tvoj sin, koji ti je s bludnicama prožderao imetak, ti si za njega zaklao ugojeno tele.’

31   I reče mu on: ‘Sine, ti si uvijek sa mnom i sve moje tvoje je.

32   No trebalo se veseliti i radovati: jer ovaj tvoj brat bijaše mrtav i oživje, izgubljen bijaše i nađen je.’ ”

 

^