15. poglavlje
1 Tada mu se približavahu svi carinici i grešnici slušati ga.
2 A farizeji i pismoznanci mrmljahu, rekavši: “Ovaj prima grešnike i jede s njima.”
3 I ispripovijeda im on ovu usporedbu govoreći:
4 “Koji to čovjek od vas, ako ima sto ovaca i izgubi jednu od njih, ne ostavi onih devedeset i devet u pustari i ode za izgubljenom dok je ne nađe?
5 A kada je nađe, stavi je na svoja ramena radujući se.
6 Došavši kući, sazove svoje prijatelje i susjede, rekavši im: ‘Radujte se sa mnom, jer sam našao svoju ovcu koja bijaše izgubljena.’
7 Kažem vam, tako će u nebu biti veća radost zbog jednoga grešnika koji se kaje negoli zbog devedeset i devet pravednika koji ne trebaju pokajanje.
8 Ili, koja to žena, ako ima deset srebrnih novčića i izgubi jedan od njih, ne zapali svjetiljku, pomete kuću i pažljivo traži dok ga ne nađe?
9 A kada ga nađe, pozove svoje prijateljice i susjede, rekavši: ‘Radujte se sa mnom, jer sam našla novčić koji bijah izgubila.’
10 Tako je, kažem vam, radost pred anđelima Božjim zbog jednoga grešnika koji se kaje.”
11 I reče: “Neki čovjek imaše dva sina.
12 I reče mlađi od njih ocu: ‘Oče, daj mi dio imetka koji mi pripada.’ I razdijeli im on svoja sredstva za život.
13 Ne mnogo dana kasnije, mlađi sin skupi sve, otputova u daleku zemlju i protrati ondje svoj imetak živeći razvratnim životom.
14 A kada je sve potrošio, nastade silna glad u onoj zemlji pa on poče oskudijevati.
15 I ode te se pridruži jednom građaninu te zemlje, a on ga posla na svoja polja hraniti svinje.
16 I rado bi bio napunio svoj trbuh mahunama što su ih jele svinje, ali mu ih nitko nije davao.
17 A kada je došao k sebi, reče: ‘Koliki najamnici moga oca imaju obilje kruha, a ja umirem od gladi.
18 Ustat ću, otići svome ocu i reći mu: Oče, sagriješio sam protiv neba i pred tobom;
19 i nisam više dostojan zvati se tvojim sinom: učini me jednim od svojih najamnika.’
20 I ustade on i pođe svome ocu. No dok još bijaše daleko ugleda ga njegov otac, sažali se, potrča, pade mu oko vrata i poljubi ga.
21 I reče mu sin: ‘Oče, sagriješio sam protiv neba i pred tobom, i nisam više dostojan zvati se tvojim sinom.’
22 No otac reče svojim slugama: ‘Iznesite najbolju odjeću i odjenite ga; i stavite mu prsten na ruku i obuću na noge.
23 I dovedite ugojeno tele i zakoljite ga pa jedimo i veselimo se:
24 jer mi ovaj sin bijaše mrtav i oživje, izgubljen bijaše i nađen je.’ I počeše se veseliti.
25 A njegov stariji sin bijaše u polju. Kada se na povratku približio kući, začu on svirku i ples.
26 I dozva jednoga od slugu i raspita se što to znači.
27 Ovaj mu reče: ‘Došao ti je brat pa je tvoj otac zaklao ugojeno tele, zato što ga je živa i zdrava dočekao.’
28 I rasrdi se on i ne htjede ući. Stoga njegov otac iziđe i poče ga zaklinjati.
29 A on, odgovarajući, reče svome ocu: ‘Evo, tolike ti godine služim i nikada nisam prekršio tvoju zapovijed, no nikada mi ni jare nisi dao da se proveselim sa svojim prijateljima;
30 ali čim je došao taj tvoj sin, koji ti je s bludnicama prožderao imetak, ti si za njega zaklao ugojeno tele.’
31 I reče mu on: ‘Sine, ti si uvijek sa mnom i sve moje tvoje je.
32 No trebalo se veseliti i radovati: jer ovaj tvoj brat bijaše mrtav i oživje, izgubljen bijaše i nađen je.’ ”