Biblija

 

Evanđelja

 

Evanđelje po Ivanu

 

13. poglavlje

 

 

1   A prije blagdana Pashe Isus je znao da mu je došao čas da prijeđe s ovoga svijeta k Ocu i, budući da je ljubio svoje koji bijahu u svijetu, do kraja ih je ljubio.

2   A po večeri đavao već bijaše ubacio u srce Judi Iskariotu, sinu Šimunovu, da ga izda.

3   Isus pak, znajući da mu je Otac sve predao u ruke i da je od Boga izišao i da k Bogu ide,

4   ustade od večere i odloži svoje halje te uze ubrus i opasa se.

5   Zatim nalije vodu u posudu za pranje pa poče učenicima prati noge i brisati ih ubrusom kojim bijaše opasan.

6   Tada dođe do Šimuna Petra. I reče mu Petar: “Gospodine, zar da ti pereš moje noge?”

7   Odgovori mu Isus i reče: “Što ja činim, ti sada ne razumiješ, ali spoznat ćeš poslije.”

8   Reče mu Petar: “Nećeš prati moje noge nikada.” Isus mu odgovori: “Ako te ne operem, nemaš udjela sa mnom.”

9   Reče mu Šimun Petar: “Gospodine, ne samo moje noge, nego i ruke i glavu.”

10   Reče mu Isus: “Onaj tko je okupan, ne treba oprati drugo osim noge, i sav je čist. I vi ste čisti, ali ne svi.”

11   Jer znao je tko će ga izdati; zbog toga je i rekao: “Niste svi čisti.”

12   Nakon što im je oprao noge, uze on svoje halje, ponovno sjedne i reče im: “Znate li što sam vam učinio?

13   Vi mene zovete Učiteljem i Gospodinom; i dobro velite, jer to i jesam.

14   Ako sam, dakle, ja, vaš Gospodin i Učitelj, vama oprao noge, i vi trebate prati noge jedan drugomu.

15   Jer dao sam vam primjer da i vi činite kao što sam ja vama učinio.

16   Zaista, zaista, kažem vam: Nije sluga veći od svoga gospodara, niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao.

17   Znate li to, sretni ste ako to činite.

18   “Ne govorim o svima vama: ja znam koje sam izabrao; ali neka se ispuni redak Pisma: ‘Onaj koji jede kruh sa mnom, petu na me podiže.’

19   Već vam sada kažem, prije negoli se dogodi, da kada se dogodi vjerujete da Ja jesam.

20   Zaista, zaista, kažem vam: Onaj tko prima onoga koga ja šaljem, mene prima; a onaj tko mene prima, prima onoga koji je mene poslao.”

21   Rekavši to, Isus se potrese u duhu te posvjedoči i reče: “Zaista, zaista, kažem vam: Jedan od vas će me izdati.”

22   Tada učenici pogledaše jedan drugoga, u nedoumici o kome to govori.

23   A za stolom, naslonjen Isusu na prsa, bijaše jedan od njegovih učenika; onaj kojega je Isus ljubio.

24   Šimun Petar mu, stoga, dade znak da upita tko je taj o kome govori.

25   Polegnut Isusu na prsa, ovaj mu reče: “Gospodine, tko je taj?”

26   Isus odgovori: “To je onaj kome ja pružim umočen zalogaj kruha.” I, umočivši zalogaj, dade ga Judi Iskariotu, sinu Šimunovu.

27   I uđe nakon zalogaja u njega Sotona. Tada mu Isus reče: “Ono što činiš, učini brzo.”

28   Nijedan od onih kod stola nije znao zbog čega mu je to rekao.

29   Neki od njih su, budući da je Juda imao novčarku, mislili da mu Isus govori: “Kupi ono što trebamo za blagdan” ili neka dade nešto siromasima.

30   Uzevši zalogaj, on odmah iziđe; a bijaše noć.

31   Stoga, kada je on izišao, Isus reče: “Sada je proslavljen Sin čovječji i Bog je proslavljen u njemu.

32   Ako je Bog proslavljen u njemu, i njega će Bog proslaviti u sebi; i odmah će ga proslaviti.

33   Dječice, još sam malo s vama. Tražit ćete me; ali kao što rekoh Židovima: ‘Kamo ja idem, vi ne možete doći’, tako sada kažem i vama.

34   Novu zapovijed vam dajem: Da ljubite jedan drugoga. Kao što sam ja ljubio vas, da i vi ljubite jedan drugoga.

35   Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako imate ljubavi jedan za drugoga.”

36   Reče mu Šimun Petar: “Gospodine, kamo odlaziš?” Isus mu odgovori: “Kamo ja idem, ti me zasad ne možeš slijediti; no slijedit ćeš me poslije.”

37   Petar mu reče: “Gospodine, zašto te sada ne bih mogao slijediti? Život svoj ću za tebe položiti.”

38   Odgovori mu Isus: “Život svoj ćeš za mene položiti? Zaista, zaista, kažem ti: Neće se pijetao oglasiti dok me triput ne zaniječeš.”

 

^